Kim je dvogodišnja zeljasta biljka koja prve godine formira rozetu, a tek druge godine cvetonosnu stabljiku. Danas se uzgajaju odabrane, jednogodišnje vrste. Stabljika je ravna, visine 0,5 – 1,0 m, obrasla kratkim dlačicama i u gornjem delu razgranata. Listovi su dvostruko i trostruko pernati, jako usečeni i u gornjem delu linearno lancetasti. Cvetovi su sitni, bele ili svetloružičaste boje. Formiraju cvat u obliku štita koji se sastoji od 8 do 12 grana, a svaka od njih od 4 do 6 cvetova. Koren je vretenast, dužine 15-20 cm. Plod se sastoji od dve semenke koje se nakon dozrevanja lako razdvajaju. Smeđe je boje i ovalnog oblika. Dug je 4-6 mm, a širok 1-1,2 mm. Masa 1000 zrna je 2 – 3,5 g. Seme je relativno dobre klijavosti. Odmah nakon berbe klijavost je 85 – 90 %, ali se brzo gubi. Već nakon tri godine seme može potpuno izgubiti klijavost. Seme kima niče za 12 – 18 dana, a za nastajanje prvih listića treba 15-20 dana. U prvoj godini biljka formira rozetu s 10 – 15 listova i u tom obliku prezimljava. Vegetacija počinje druge godine u rano proleće. Zavisno od godine, cvetanje počinje početkom maja i traje do kraja istog meseca. Seme dozreva krajem juna, kada se obavlja i žetva.


Kim se uzgaja zbog ploda koji sadrži 4 – 6 % eteričnog ulja. Upotrebljava se u proizvodnji hrane. U lekovite se svrhe koristi kao sredstvo protiv nadimanja, za poboljšanje probave i protiv grčeva kod male dece. Eterično ulje se upotrebljava u industriji likera i parfema kao i u medicini. Eterično ulje je bezbojno ili svetložute boje, karakterističnog mirisa. Glavni sastojak ulja je karvon, 53 – 65 %. Osim eteričnog ulja, plodovi sadrže i 10 – 16 % masnog ulja i 18 – 20 % belančevina.


Kim uspeva u različitim klimatskim uslovima. Uzgaja se gotovo svuda, a posebno na severu Evrope jer nije osetljiv na niske temperature. Suvi i hladni vetrovi loše utiču na oplodnju, a jaki vetrovi u doba sazrevanja otresaju tek dozrele plodove i time smanjuju prinos. Dobri se rezultati postižu i uzgojem na većim nadmorskim visinama. Kim raste gotovo na svim tipovima tla, ali najbolje na dubokim, rastresitim i humusom bogatim zemljištima. Dobro uspeva i na vapnenastim zemljištima. Teška i nepropusna tla na kojima se tokom godine zadržava voda nisu pogodna na uzgoj.



Plodored

Kim ne podnosi uzastopni uzgoj na istim površinama. Pri uzgoju u monokulturi postoji opasnost od razvoja velikog broja štetočina koje mogu ugroziti opstanak kulture. Plodored treba planirati tako da se na istoj površini uzgaja tek nakon 4 godine. Od predkultura najbolje mu odgovaraju vrste koje ranije napuštaju zemljište.



Obrada tla

Pripremu tla za setvu treba početi odmah nakon skidanja prethodne kulture. Tlo treba ujesen poorati, ili ako je to moguće, još tokom leta. Poorano zemljište ostavi se da prezimi, a u proleće se obavlja površinska obrada. Ukoliko se setva obavlja krajem leta, tada površinsku pripremu tla treba obaviti odmah, tj. neposredno nakon oranja.



Đubrenje

U konvencionalnoj proizvodnji dobri prinosi postižu se primenom mineralnih NPK đubriva. Pravilnom se primenom đubriva ubrzava sazrevanje semena i povećava sadržaj eteričnog ulja u njemu. Za prosečno plodno tlo dovoljno je u prvoj godini primeniti oko 70 kg/ha azota, 50 kg/ha fosfora i oko 90 kg/ha kalijuma. Fosforna i kalijumova đubriva najbolji učinak imaju ako se u tlo unesu tanjiranjem u predsetvenoj pripremi. Azot se dodaje u dva obroka, deo u predsetvenoj obradi tla, a deo kroz prihranjivanje. U drugoj je godini povećana potreba za azotom pa u proleće sledeće godine treba primeniti 60 – 80 kg N/ha.



Setva

Kim se razmnožava direktnom setvom semena u polje. Kim kao dvogodišnja biljka prve godine stvara samo rozetu, a druge cveta i daje plod. Kako bi se što bolje iskoristile proizvodne površine, kim se može posejati u neko žito, kao zaštitni (pokrovni) usev. Smatra se da je pivski ječam najbolji i najpogodniji pokrovni usev za kim, ali treba paziti da ne bude previše gust jer može doći do gušenja tek izniklih biljaka kima. U našim se krajevima setva kima obavlja početkom ili najkasnije sredinom marta. Najpre se u nešto ređem sklopu poseje zaštitni usev, a potom se popreko seje kim na razmaku između redova 35 40 cm.

Kim se može sejati i kao čista kultura. Ovaj je način jednostavniji, ali prve godine ne daje prinos. Vreme setve, količina semena i razmak između redova isti su kao i kod prethodno opisanog načina uzgoja. Poslednjih se godina praktikuje setva krajem leta i početkom jeseni. Kim posejan u ovo doba može razviti rozetu koja prezimljuje i druge godine daje plod.

Za setvu 1 ha potrebno je 10 – 12 kg semena, ako se seje na razmaku između redova 35 – 40 cm. Ukoliko se seje na 20 – 25 cm, potrebno je oko 15 kg/ha semena. Pri setvi treba nastojati da po m2 u redu padne 100 – 150 semenki. Za klijanje je potrebna svetlost pa treba paziti da seme ostane na površini tla. Nakon setve površinu treba odmah povaljati lakim glatkim valjkom kako bi se pospešilo vlaženje semena.



Nega

Nega obuhvata okopavanje, prašenje, plevljenje i prihranjivanje. Ako se kim uzgaja kao čista kultura, onda sa negom treba započeti odmah nakon formiranja prvih redova. Cilj prvog okopavanja je razbiti pokoricu i uništiti tek iznikli korov. Drugo se okopavanje obavlja 2-3 nedelje nakon prvog, zavisno o zakorovljenosti i pokorici. Obično se pre drugog okopavanja dodaje 120 150 kg/ha azotnog đubriva (KAN) čime se pospešuje razvoj biljaka. Jako je važno da je pre zime dobro razvijena rozeta jer će samo u tom slučaju biljke sledeće godine imati jaku cvetonosnu stabljiku s puno plodova.

U drugoj se godini zasad okopava čim počne vegetacija. Pre okopavanja treba primeniti 200 – 250 kg/ha azotnog đubriva (KAN). Drugo okopavanje ponekad i nije potrebno, već je dovoljno samo pleviti. Tokom dozrevanja plodova ne treba ulaziti u polje jer se seme lako osipa.

Ako je kim posejan u zaštitni usev, negu treba započeti tek nakon uklanjanja zaštitnog useva. Nakon žetve površinu treba odmah okopati. Najbolje je pre okopavanja primeniti 150 – 200 kg/ha azotnog đubriva (KAN). Biljke kima nakon uklanjanja pokrovnog useva obično su tanke i blede. Da bi se oporavile, potrebno ih je dobro đubriti, a po potrebi jednom ili dva puta okopati. Do jeseni biljke formiraju jak vretenast koren i rozetu s normalnim brojem listova. Danas postoje kultivari (sorte) kima koji se uzgajaju kao jednogodišnji. Ove sorte daju plod u prvoj godini. Plodovi jednogodišnjeg kima imaju manje eteričnog ulja. Nove sorte jednogodišnjeg kima, koje su selekcionisane u Nemačkoj, po količini i kvalitetu ulja približile su se dvogodišnjim sortama kima.



Berba

Seme kima ne sazreva istovremeno i zbog toga je teško odrediti pravi trenutak žetve. Sazreva krajem juna i lako opada pa ne treba čekati da celo seme potpuno sazri već se žanje kad poprimi karakterističnu tamnosmeđu boju. Prerana žetva nije dobra jer je seme uvelo i nekvalitetno. Ako tokom žetve duvaju jaki vetrovi praćeni kišom, prinos može biti znatno smanjen, ponekad i za 50 %.

Žetva se obavlja kosilicom ili kombajnom za žito, rano, dok ima rose, da bi se smanjilo rasipanje. Nakon žetve materijal ostaje na površini 2-3 dana kako bi dozreli plodovi na stabljici. Vršidba se obavlja kombajnom za žito, potom se seme pročišćava i, ako je suvo, pakuje u papirnate vreće.



Prinos

Prinosi su vrlo neujednačeni. Ako se uzgaja kao čista kultura, prinos je 1000 do 1200 kg/ha. U protivnom, prinos je 700 do 1000 kg/ha. U nekim se evropskim zemljama postižu prinosi i do 2000 kg/ha.

Ako je proizvod zbog loših vremenskih prilika tokom žetve i vršidbe izgubio na kvalitetu, seme se može iskoristiti za destilaciju, a kako bi se povećao prinos eteričnog ulja, pre destilacije se melje. Da bi se pospešilo delovanje vodene pare tokom destilacije, destilator treba imati perforirane uloške.